Ogranak HE Đerdap

Početna>Poslovanje>Proizvodni kapaciteti>Vlasinske HE

Poslovanje

HE Đerdap 1HE Đerdap 2Vlasinske HEHE Pirot

Vlasinske HE

Tehničke karakteristike HE Vrla 1 
Od ukupnog raspoloživog pada - 884,5m, između kota 1213 i 328,5 - Vrla 1 koristi 343m, koliko ima do njene lokacije na reci Vrli kod uliva Gradskog potoka. Voda iz Jezera, pri nižim vodostajima, dolazi otvorenim kanalom do Ulazne građevine (pri višim vodostajima on je potopljen), a onda se pomoću tunela i cevovoda pod pritiskom dovodi do turbina u podzemnoj mašinskoj zgradi. Dužina tunela je 2139m, a cevovoda 1325m.
Mašinska zgrada Vrle 1 razlikuje se od ostale tri elektrane, najpre time što je sva podzemna, a i inače je "priča za sebe". Građena u vreme pritiska IB na Jugoslaviju, ona je zbog sigurnosti ukopana u kamene škriljce. To je elipsasta betonska galerija, dugačka 68m, široka 13,6m i visoka 27m. Idući od reke Vrle, u nju se ulazi posebnom galerijom, takođe dužine 68m. U mašinskoj zgradi su smešteni: četiri vertikalna agregata sa pelton turbinama i jedan kućni agregat, komanda 10kV i 110kV, uređaji za klimatizaciju i montažni prostor sa priručnom radionicom.
U Vrli 1 prva dva generatora su proizvodnje "Rade Končara" iz Zagreba, snage su po 11,2MW. Druga dva agregata iz II faze su 26,2MW, tako da Vrla 1 sada ima instalisanu snagu 48,6MW, a korišćenjem svih dotoka voda, odnosno ukupnog energetskog kapaciteta Jezera i prepunpana voda Lisine, može dati godišnju proizvodnju od 95 miliona kWh.
"Preradom" jednog kubika vode iz Vlasinskog jezera agregati Vrle 1 daju 0,74kWh i to je, s obzirom na najveći pad, razumljivo i najveća proizvodnja po kubiku vode. Prolaskom kroz ostale tri stepenice, dobija se ukupni efekat od 1,858kWh, po kubiku vode iz Vlasinskog jezera. 

Podaci za HE
Snaga elektrane: 50,66 MW
Ukupni instalis. protok: 18,32 m3/s
Tip: Akumulaciona
Datum prve sinhroniz.: 10.07.1955. i 20.11.1975.
 
 
Turbina A / B
Proizvođač: Litostroj
Tip turbine: Pelton
Broj obrtaja: 600 o/min
Instalisana snaga: 11,94 MW.
Maksiamlni pad: 338 m
Minimalni pad: 314 m
 
Turbina C / D
Proizvođač: ČKD
Tip turbine: Pelton
Broj obrtaja: 600 o/min
Instalisana snaga: 14,52 MW
Maksiamlni pad: 337,96 m
Minimalni pad: 314,10 m
 
 
Generator A / B
Proizvođač: R.Končar
Prividna snaga:: 16 MVA
Aktivna snaga: 11,2 MW
Faktor snage: 0,8
 
Generator C / D
Proizvođač: Škoda
Prividna snaga: 15,75 MVA
Aktivna snaga: 14,13 MW
Faktor snage: 0,9
 
Blok transformator A / B
Proizvođač: R.Končar
Nominalna snaga: 16 MVA
Prenosni odnos: 6,3/121 kV

Blok transformator C / D
Proizvođač: Škoda
Nominalna snaga: 16 MVA
Prenosni odnos: 6,3/121 kV

 
Hidrološki podaci
Ukupna zapr. akumulac.: 165+7 106m3
Max. energetski sadržaj :
198+13 GWh

 

Tehničke karakteristike HE Vrla 2

Za drugu hidro elektranu u sistemu - Vrla 2, iskorišćen je ukupan pad između kota 868 i 710, odnosno 158m. Elektrana je locirana takođe u koritu reke Vrle, a na ulivu reke Bitvrđe, koja se kao i vode Gradskog potoka i reke Vrle uvodi u organe ove elektrane. Sistemom Vrle 2 počinje akumulacionim basenom zapremine 100 hiljada kubika vode reke Vrle, koja je izgrađena odmah ispod izlaznih voda Vrle 1 i služi za kompenzaciju njenih voda i dnevno izravnjavanje Gradskog potoka i Bitvrđe. Basen Vrle 2, formiran je izgradnjom brane u koritu reke, čija je građevinska visina 23 a dužina 80,5m.
Voda iz kompenzacionog basena vodi se do mašinske zgrade tunelom dužine 3568m, protoka 18 kubika u sekundi. Kao i ostali, i ovaj tunel ima betonsku oblogu, ojačanu armaturom i na osetljivim mestima betonskim "torketima", a izvršeno je i injektiranje vezanim cementom.
Mašinska zgrada "dvojke" istovetna je sa onima Vrle 3 i 4. Nadzemna je, normalnih betonskih konstrukcija, zapremine 30x15m.
U I fazi Vrla 2 je dobila jednu Francisovu turbinu (VOITH - HAJDERMAN), koju je uradio i montirao Litostroj, Ljubljana, Slovenija, sa generatorom, snage 10,7MW - Končar, Zagreb, Hrvatska. U II fazi montiran je još jedan agregat, snage 13,3MW.
Pored voda iz Vlasinskog i Lisinskog jezera, "dvojka" dobija godišnje iz toka Vrle, Gradske i Bitvrđe oko 15,3 miliona kubika i sa energetskim potencijalom po kubiku od 0,334kWh daje u proseku godišnje 51 mil. kWh. Dvojka takođe ima u zgradi komandu - 110 i 10kV, priručnu radionicu i ostale prostorije, a i ovde je uz zgradu razvodno postrojenje.
Kao dan puštanja u pogon vlasinskog sistema uzet je 6.novembar 1955.god., kada je pokrenut agregat Vrle 1. Međutim, "dvojka" je prvenac u teškoj izgradnji sistema, jer su njena turbina i generator "savladani" i montirani od radnika Litostroja, Ljubljana, Slovenija i Končara, Zagreb, Hrvatska čitavu godinu i po ranije, pa je, makar i simbolična proizvodnja na protoku reke Vrle, počela aprila 1954.godine.

 
Podaci za HE
Snaga elektrane: 24,00 MW
Ukupni instalis. protok: 18,5 m3/s
Tip: Akumulaciona
Datum prve sinhroniz.: 09.04.1954. i 15.07.1975.
 
 
Turbina A 
Proizvođač: J.M.Voith
Tip turbine: Francis
Broj obrtaja: 500 o/min
Instalisana snaga: 11,28 MW.
Maksiamlni pad: 153,9 m
Minimalni pad: 136,7 m
 
Turbina B
Proizvođač: ČKD
Tip turbine: Francis
Broj obrtaja: 600 o/min
Instalisana snaga: 13,65 MW
Maksiamlni pad: 153,9 m
Minimalni pad: 136,7 m
 
Generator A
Proizvođač: R.Končar
Prividna snaga:: 14 MVA
Aktivna snaga: 10,75 MW
Faktor snage: 0,8
 
Generator B
Proizvođač: Škoda
Prividna snaga: 15,75 MVA
Aktivna snaga: 13,3 MW
Faktor snage: 0,9
 
Blok transformator A
Proizvođač: R.Končar
Nominalna snaga: 16 MVA
Prenosni odnos: 6,3/121 kV

Blok transformator C / D
Proizvođač: Škoda
Nominalna snaga: 14,5 MVA
Prenosni odnos: 6,3/121 kV

 
Hidrološki podaci
Ukupna zapr. akumulac.:
0,1 x 106m3

 

Tehničke karakteristike HE Vrla 3

Treća vlasinska centrala locirana je u selu Masurici, na desnoj obali istoimene reke. Između kota 710 i 503,6 iskorišćen je pad od 206,4m i sve izravnate vode.
Vrla 3 je u konstrukcionom pogledu dovodnih organa - tunela, veoma specifična i zasigurno je jedinstveni objekat kod nas. Naime, već izlaskom iz Vrle 2, iskorišćene vode presecaju korito reke Vrle i prevode se na njenu levu obalu. Uvođenjem u jedinstveni lavirint podzemnih, horizontalnih i vertikalnih tunela, ukupne dužine od 2000m, formira se sopstvena akumulacija ove elektrane, ukupnog kapaciteta 50 hiljada kubika vode.
Od akumulacije voda sa tunelom dužine 7,333m dovodi do vodostanske zatvaračnice a odatle cevovodima do mašinske zgrade.
Od pritoka sa sopstvenog područja (Vrla, Romanovska, Masurica) Vrla 3 dobija godišnje u proseku 18 milona kubika i sa energetskim potencijalom Vlasinskog jezera na svome padu i koeficijenta 0,44kWh/m3, daje godišnju proizvodnju od 73 mil. kWh.
U I fazi i u "trojki" je montirana turbina Litostroja, Ljubljana, Slovenija i Končarev generator (Končar, Zagreb, Hrvatska), snage 12,8MW, a u II još jedan snage 16,57, tako da je današnji instalisani kapacitet 29,7MW.
Vrla 3 je centar vlasinskog sistema. Preko centralne komande ovde se prati rad sve četiri elektrane. Ovde idu i sve veze i kontrola rada "Vlasine" u elektroenergetskom sistemu Srbije.
 
Podaci za HE
Snaga elektrane: 28.95 MW
Ukupni instalis. protok: 18,4 m3/s
Tip: Akumulaciona
Datum prve sinhroniz.: 10.05.1975. i 30.03.1975.
 
Turbina A 
Proizvođač: Litostroj
Tip turbine: Francis
Broj obrtaja: 600 o/min
Instalisana snaga: 13.3 MW.
Maksiamlni pad: 197.4 m
Minimalni pad: 168.3 m
 
Turbina B
Proizvođač: ČKD
Tip turbine: Francis
Broj obrtaja: 600 o/min
Instalisana snaga: 17.02 MW
Maksiamlni pad: 192.3 m
Minimalni pad: 168.3 m
 
Generator A
Proizvođač: R.Končar
Prividna snaga:: 16 MVA
Aktivna snaga: 12.8 MW
Faktor snage: 0,8
 
Generator B
Proizvođač: Škoda
Prividna snaga: 18.6 MVA
Aktivna snaga: 16.57 MW
Faktor snage: 0,9
 
Blok transformator A
Proizvođač: R.Končar
Nominalna snaga: 16 MVA
Prenosni odnos: 6,3/121 kV

Blok transformator B
Proizvođač: Škoda
Nominalna snaga: 17 MVA
Prenosni odnos: 6,3/121 kV

 
Hidrološki podaci
Ukupna zapr. akumulac.:
0,05 x 106m3

 

Tehničke karakteristike HE Vrla 4

Poslednja, četvrta stepenica u Vlasinskom sistemu - Vrla 4, nalazi se uz autoput "Bratstvo-jedinstvo", nedaleko od Vladičinog Hana. Od ukupnog pada 884,5m, za četvrtu elektranu preostalo je i ona koristi ukupan pad od 171m. Pored predhodno izravnatih, u nju se još dovode preostale vode Masurićke reke i njenih manjih pritoka, ukupno godišnje oko 9,4 miliona kubika vode. Sa koeficijentom od 0,344kWh, Vrla 4 godišnje proizvede u proseku 63 mil. kWh.
Turbine i agregati imaju iste karakteristike; mašinska zgrada, oprema i funkcije u njoj, takođe. Snaga prvog agregata je 11,2 a iz II faze 13,64, tako da joj je instalisani kapacitet 24,8MW.
Različito je od ostalih razvodno postrojenje (u zgradi), naponskog nivoa 35kV, odakle se proizvedena energija prenosi do centralnog razvodnog postrojenja Vrle 3. Takođe, ova centrala je dalekovodom niskog napona povezana i sa distributivnim sistemom Vladičinog Hana i od velikog je značaja za sigurno snabdevanje potrošača na Jugu Srbije.
Nakon poslednjeg iskorišćenja vlasinskih i svih usputnih voda, iz Vrle 4, sve one odvode se lepo uređenim otvorenim kanalom u Južnu Moravu.

 
 
Podaci za HE
Snaga elektrane: 24.84 MW
Ukupni instalis. protok: 18.4 m3 /s
Tip: Akumulaciona
Datum prve sinhroniz.: 15.02.1958. i 17.01.1975.
 
Turbina A 
Proizvođač: Litostroj
Tip turbine: Francis
Broj obrtaja: 500 o/min
Instalisana snaga: 11.84 MW
Maksiamlni pad: 164.2 m
Minimalni pad: 145.7 m
 
Turbina B
Proizvođač: ČKD
Tip turbine: Francis
Broj obrtaja: 600 o/min
Instalisana snaga: 14.8 MW
Maksiamlni pad: 158.7 m
Minimalni pad: 146.0 m
 
Generator A
Proizvođač: R.Končar
Prividna snaga: 14 MVA
Aktivna snaga: 11.2 MW
Faktor snage: 0,8
 
Generator B
Proizvođač: Škoda
Prividna snaga: 15.75 MVA
Aktivna snaga: 13.6 MW
Faktor snage: 0,9
 
Blok transformator A
Proizvođač: Legnano
Nominalna snaga: 14 MVA
Prenosni odnos: 6/36,75 kV

Blok transformator B
Proizvođač: Škoda
Nominalna snaga: 14.5 MVA
Prenosni odnos: 6,3/37,5 kV

 
Hidrološki podaci
Ukupna zapr. akumulac.:
0.103 x 106m3


 

Tehničke karakteristike PAP Lisina

U okviru II faze sistema Vlasinskih hidroelektrana izgrađeno je PAP "Lisina" čija je funkcija prepumpavanje vode iz Lisinskog u Vlasinsko jezero.
Puštanjem u rad ovog postrojenja proizvodnja VLASINSKIH HE povećana je na 280 – 300 miliona kWh uz potrošenu energiju za pumpanje od 65 do 75 miliona kWh.
PAP "LISINA" čine akumulacija "Lisina", mašinska zgrada sa elektromašinskom opremom, tunel i dovod reke "Ljubate" i odvodni organi do glavne akumulacije sistema , Vlasinskog jezera.
Akumulacija "Lisina" formirana je na sastavu reka "Božica" i "Lisina", izgradnjom nasute brane kombinovanog tipa od kamenog nabacaja sa glinenim jezgrom.
Akumulacija ima ukupnu zapreminu od 9,3 miliona m³, od čega je 7,5 miliona m³ korisna zapremina.
Potencijalna energija jezera iznosi 14 miliona kWh električne energije.
Godišnje se u proseku prepumpa 75 miliona m³ vode, odnosno utoši se 75 miliona kWh energije za prebacivanje pomenute vode (za 1 m³ vode potroši se 1.003kWh u optimalnim uslovima).
 
Podaci za PAP Lisina
Instalisana snaga: 28,6 MW
Instalisani protok: 2 x 3,75 m3/s
Datum prve sinhronizacije: 05.09.1978.
 
Pumpa 1/2
Proizvođač: VOITH
Tip turbine: centrifugalna
Broj obrtaja: 1500 o/min.
Instalisana snaga: 13,3 MW
Maksimalni napor: 350 m
Minimalni napor: 320 m
 
Motor 1/2
Proizvođač: BBC
Tip turbine: 14,3 MW
Faktor snage: 0,95

 
Blok transformator
Proizvođač: BBC
Nominalna snaga: 3 x 10 MWA
Prenosni odnos: 115 / 6,3 KV
 
Hidrološki podaci
Ukupna zapremina akumulacije: 9,3 x 106 m3
Maksimalni energetski sadržaj: 7,5 x 106 x 1,85 = 13,9 GWh